Marija Trišić Knežević

Ne, ne čini Vam se - u poslednje vreme zaista je sve više ljudi kojima je dijagnostifikovana neka nutritivna ili anhalatorna alergija. Najčešće su danas to alergije na protein kravljeg mleka, jaja, pšenično brašno, soju, orašaste i morske plodove i ribu.

Razloga za to je više, objašnjavaju stručnjaci. Za početak, živimo u sterilnim uslovima - sve više vremena provodimo u zatvorenom prostoru, i znatno smo manje fizički aktivni nego pre 30 ili 50 godina. Zatim, promenila se tehnologija proizvodnje i pripreme hrane - najčešće jedemo konzerviranu hranu, punu aditiva i veštačkih boja, a sve manje prirodnu, uzgojenu bez pesticida i veštačkih đubriva. Uz to, veliki uticaj ima i aerozagađenje: udisanje lošeg vazduha slabi imunitet, organizam ne može da prepozna alergene, odnosno šta jeste a šta nije bezbedno, i počinje da se bori i sa (inače) korisnim namirnicama. Na sve to, nažalost, alergije se neretko prepoznaju mnogo kasnije nego što bi trebalo.

Zbog svega toga, Udruženje NoNo Alergy iz Vršca, organizovalo je nedavno interaktivni seminar/predavanje na temu Inhalatorni i nutritivni alergeni, namenjen zdravstvenim radnicima. Pozivu su se ovoga puta odazvali su pedijatri i Služba patronaže Doma zdravlja Vršac, a gost predavač bila je dr Olivera Čović Nestorović, specijalista pedijatrije, subspecijalista alergologije i kliničke imunologije.

Tokom ovog, prvog u nizu planiranih seminara i predavanja, akcenat je stavljen na značaj što ranijeg prepoznavanja alergija kod dece, i pravovremenog upućivanja alergolozima; na razlikovanje alergijskih reakcija od drugih jako sličnih simptoma, i određivanje adekvatne i kompletne terapije. Dr Čović Nestorović, govorila je o svemu ovome iz lične prakse i iskustva sa dosadašnjim pacijentima.

"Već u prvim danima po rođenju, ako primetimo da beba izraženo plače, da se jako grči, ali da nije to onaj uobičajeni grč kod beba, treba posumnjati na alergiju na protein kravljeg mleka (PKM). Da ne pričamo o tome kada se pojavi i ekcem ili osip - tada treba odmah reagovati, posebno ako u porodici već ima srodnika sa alergijama", istakla je doktorka.

"Pojedete kikiriki, i oteknu Vam usta - jasno Vam je da je u pitanju alergija. Ali, dešava se nekada da simptomi nisu tako jasni, i da alergijske manifestacije budu prikrivene ili zaliče na nešto drugo, što ume da zavara laika", navela je doktorka. "Iako se generalno svest o alergijama menja, prečesto se dešava da nam deca, koja bi trebalo da su odavno alergološki observirana, dođu tek u poodmaklom dobu, nakon što su pedijatri pokušali lečenje drugim sredstvima. A izostanak pravovremene i adekvatne reakcije, u nekim slučajevima može dovesti do nesagledivih posledica", naglasila je dr Olivera, navodeći primer svog pacijenta, kojem se alergijska reakcija (na jaje) desila prvi put u 4.godini. Pedijatar mu je tada prepisao sirup, i preporučio da izbaci jaja iz ishrane. Drugi put, ponovo blaža reakcija, javila se u 9.godini, kada je pojeo kolač sa jajima, i opet je problem rešen sirupom. Treći put, u 16.godini, kada je bilo na školovanju u inostranstvu, dete je opet pojelo nešto ne znajući da sadrži i jaja, doživelo anafilaktički šok i jedva preživelo. "E već u toj 4.godini", naglasila je doktorka, "to dete je trebalo da bude upućeno alergologu i da mu bude prepisan epi-pen koji bi uvek imalo uz sebe, i koji bi mu mogao spasiti život u situacijama kakva je bila ova treća".

Nelečene ili neadekvatno lečene alergije najčešće prelaze u ekcem, pa u opstrukcije disajnih puteva, curenje nosa, alergijski rinitis, i na kraju u astmu. Neretko se dalje razvijaju autoimune bolesti, dijabetes, hašimoto... Prakse drugih zemalja pokazuju da se drugačijim pristupom većina ovih opasnih situacija može izbeći, i da postoji dosta prostora za unapređenje lečenja. Doktorka je u tom smislu navela primer susedne Hrvatske, gde se alergije detektuju već u fazi uvođenja čvrste hrane, pa čak i u dojenačkom periodu.

"Moram da apelujem na kolege pedijatre, da na vreme upućuju decu alergolozima", rekla je doktorka. "Naravno da ne mora svaka sumnja i da znači alergiju, ali bolje i jedan pregled više, nego taj jedan neobavljen. Samo alergotest nije ni dovoljan ni relevantan (jer neretko bude negativan i pored alergije), već nam takvi testovi služe da, nakon uzete što šire i dublje anamnezu, samo potvrde dijagnozu", objašnjava dr Čović Nestorović.

Predsednica Udruženja NoNo Alergy, koje je bilo domaćin predavanja, je Jelena Zelenkov Vit, majka dva dečaka sa multialergijama na hranu. Kako je istakla, cilj joj je da podeli svoja iskustva sa drugim roditeljima čija deca imaju slične probleme, i na taj način olakša im put do dijagnoze, pomogne u prilagođavanju na novi način života, i ponudi podršku u svim tim procesima, koja je nedostajala njenoj porodici.

Jelena je objasnila i da multialergije značajno utiču na emotivni i socijalni razvoj deteta, koje često mora da bude ili potpuno izopšteno iz vaspitno-obrazovnih ustanova, ili makar uskraćeno za aktivnosti, kao što su ekskurzije ili rekreativna nastava, koje zahtevaju odsustvo od kuće a samim tim i nadzora nad namirnicama koje dete unosi.

"U Švedskoj, npr. postoje posebni kolektivi za decu astmaričare i multialergičare, pa je po ugledu na njihov sistem možda moguće nešto slično organizovati i u našoj zemlji, ali je u tom smislu pred udruženjem i zajednicom još uvek dug put", zaključila je Zelenkov Vit.

U planu su i drugi seminari za lekare, ali i predavanja i druženja sa roditeljima dece koja imaju alergije, na kojima će se govoriti o tome kako i gde se mogu nabaviti zamenske i bezbedne namirnice (a nažalost, mnoge od njih su preskupe i mogu se nabaviti samo u inostranstvu), kako prilagoditi porodični život i promeniti režim ishrane za sve, kako bi se na najlakši način izborili sa problemima koje alergije nose.

Jedan od njih je i kupovina i nabavka namirnica, koje su uglavnom preskupe, a i najčešće se moraju nabavljati iz inostranstva, jer još uvek nisu sve dostupne na našem tržištu. Važna stvar na koju treba obratiti pažnju, poručila je Jelena, jesu proizvodi označeni kao "gluten free". Za alergičare taj podatak može biti od životne važnosti, ali, kako je bezglutenska ishrana kod nas postala neka vrsta trenda, na mnogim pakovanjima taj natpis stoji iz marketinških razloga, iako proizvod nije u potpunosti bez glutena. Zato je, naglašeno je ovom prilikom, jako bitno detaljno čitati i razumeti deklaracije i navedene sastojke.