Saopštenje za javnost Ekološkog udruženja Avalon

Prethodnog vikenda (6. mart2020) je održan sastanak između predstavnika Vojvodina šuma i predstavnika udruženja koja su pokrenula peticiju protiv postojećeg načina seče drveća na Vršačkim planinama. Ovu seču više od hiljade potpisnika peticije ocenilo je kao prekomernu. To je bio i povod za organizovanje ovog skupa, kojem su prisustvovali i zainteresovani građani.

Posle uvodne reči koju je dala dr Dragica Stanojlović, psihijatar, kao predstavnik Udruženja i mediator sastanka, u ime Vojvodina šuma obrazloženje njenog delovanja dao je njen Izvršni direktor dr Marko Marinković, inženjer šumarstva. Nakon iznošenja čitavog niza povoljnih ocena svoje firme, on je naveo i karakteristike njihove seče na Vršačkim planinama, nazivajući je obnovom a ne sečom. Bilo je uočljivo da do kraja tog procesa podmlađivanja šuma, treba da nestanu i poslednja velika odrasla stabla na datim potezima. Stavu da tako i treba da bude suprotstavio se prisutni dr Miroslav De Majo, biolog, objašnjavajući da staro drveće ima svoje višestruke biološke i ekološke funkcije, neophodne za zdrav razvoj šuma.
Na opasku da o sudbini zaštićenog područja Vršačke planine ne mogu da odlučuju samo zaposleni u Vojvodina šumama već i građani Vršca, te da o tome treba čuti i reč nezavisnih stručnjaka koji poseduju znanja o drugim aspektima ovog područja kao što su turizmolozi, biolozi, ekolozi, lekari, sociolozi, psiholozi, psihijatri, edukatori, predstavnik ovog javnog preduzeća odbacio je mogućnost da bi stručnjaci ovih profila to mogli bolje da sagledaju od njih samih. Ta mogućnost je, čak, odbačena i u slučaju dr prof. geografije Jovana Romelića i njegovog rada „Oblici recentne erozije tla na Vršačkim planinama“. Mera u kojoj ovo preduzeće ima namere da neprikosnoveno odlučuje i o budućim sečama na prostoru svoje ingerencije najbolje ilustruje njihov puno puta ponovljen zahtev da pored toga što su korisnici, postanu i upravitelji Zaštićenog prirodnog dobra Vršačke planine. Da naglasimo - ovo bi bio povratak na model iz vremena socijalizma kada lokalne zajednice nisu imale mogućnost da kontrolišu ili bar utiču na rad ovakvih javnih preduzeća. U ovom slučaju kontrolisali bi sami sebe minimizirajući uticaj sa strane i bilo kakvu građansku kontrolu svojih delatnosti, čime bi imali otvoren put za sprovođenje svojih interesa ma kakvi oni bili.
Skup je doneo i određeni rezultat. Svi prisutni su se složili da ubuduće, svakako, Vojvodina šume trebaju više I temeljnije da obaveštavaju javnost o svom delovanju.

Budimir Babić
Ekološko udruženje Avalon