Ostavite slobodan prostor osobi sa belim štapom kada je susretnete na ulici.

Obraćajte se neposredno osobi sa invaliditetom, a ne roditelju, partneru, pratiocu... Izuzetno to uradite samo kada je reč o gluvoslepoj osobi, jer tada pratnja može da olakša komunikaciju.

Razgovarajte opušteno, služeći se svakodnevnim izrazima i nemojte se bojati pogrešnih reči. Ako s osobom u invalidskim kolicima duže razgovarate, postarajte se da sednete kako biste se gledali u oči.

Govorite polako i direktno prema osobi oštećena sluha. Ne vičite, ne govorite joj u uvo. Vaši izrazi lica i pokreti usnama pomažu joj da vas razume. Ako niste razumeli šta je rekla, nemojte da glumite da ste je razumeli. Zamolite je da ponovi. Ako ipak niste sigurni da vas je razumela, napišite poruku.

Gluvoslepe osobe vas mogu razumeti jedino dodirom. Ako se nađete u situaciji da komunicirate s takvom osobom, uspostavite kontakt ispisivanjem velikih pisanih slova na njenom dlanu.

Lična pitanja o invaliditetu ili njegovim uzrocima nemojte postavljati osobi sa invaliditetom ako s njom niste bliski.

Ne hvalite preterano osobu sa invaliditetom zbog obavljanja svakodnevnih životnih poslova.

Nemojte obeshrabrivati decu u postavljanju pitanja osobi sa invaliditetom o njenim ortopedskim pomagalima (kolica, hodalice, štake, proteze, štapovi). Otvoren razgovor pomaže u premošćavanju predrasuda koje proizlaze iz strahova ili zabluda.

Budite strpljivi i susretljivi. Naime, osobi sa invaliditetom obično treba više vremena da nešto uradi.

Čekajući u redu, ustupite svoje mesto ili se zauzmite za to da teško pokretna osoba odmah dođe na red.

Iz Bontona za bolje razumevanje osoba sa invaliditetom