Marija Trišić Knežević
Ponekad ljudi zaborave koliko uspeha, padova, radosti, nedaća, pozitivnih ili negativnih promena im se desi tokom 365 dana. Ovo je trenutak da ih se prisetimo, zajedno proslavimo i nazdravimo godini za nama, i jedni drugima poželimo mnogo zdravlja, sreće i ljubavi u sledećoj!
Kako je proživela i doživela ovu godinu na izmaku, za Vršačku kulu otkriva naša sugrađanka, Jelena Gorički.
Kakva je iz Vašeg ugla bila 2025? Kakva za Vas lično, a kakva generalno?
• Najkraći mogući odgovor na pitanje je da je 2025. godina za mene bila “godina učiteljica”. Otvorila je mnogo tema kojima sam morala da se bavim. Pre svega ličnim, profesionalnim, intimnim pitanjima a potom i svojim okruženjem. U 2025. godini sam naučila da prihvatam ljude upravo onakvima kakvi jesu, bez subjektivnog upliva. To mi je pomoglo da i dešavanja na društvenom planu doživim manje burno. Postavljala sam granice sebi da ne bih zaboravila gde “prestajem da budem ja a gde počinje da biva moje okruženje”.
Koji događaj/trenutak/situaciju/ljude iz 2025. ćete dugo pamtiti?
• Nemoguće je izabrati baš taj jedan ili par momenata jer je godina bila turbulentna i “vozila” me je od neshvaćenih visina do blata i teške ilovače. Svakako je to bio trenutak kada se na kolektivnom planu desio nekakav kvantni skok ili buđenje. Na ličnom planu bio je to rad na novoj seriji slika koja nosi i odgovarajući naziv “Dreamer”. Jednostavno, dopustila sam sebi da sanjam, a sanjala sam i lični i kolektivni plan, i sve se to pretočilo na platna. Treći važan trenutak u ovoj godini, bez koga bi ona bila mnogo turobnija i teža, bio je rad u mom/našem rok-rop horu “Family”. Mislim da nam je svima predstavljao svetionik u ovoj godini.
Šta biste iz 2025. želeli što pre da zaboravite?
• Ne želim da zaboravim ništa, jer i ono loše mi je donelo važne spoznaje. Desili su se neki gubici koji su prosto deo života, ali ne mislim da treba da ih potisnem. Čovek treba da bude zahvalan i na teškim lekcijama koje mu život donese. Ako govorimo o kolektivnom planu, ni tu ne smemo da posegnemo za zaboravom, jer se u njemu krije opasnost od ponavljanja grešaka.
Šta je, prema Vašem mišljenju, prošlo nedovoljno zapaženo u 2025. godini?
• Ono što je prosto patern u teškim trenucima ljudske istorije, gde se mi kao bića spuštamo ispod civilizacijske lestvice, u umetnosti se dešava kontra-fenomen a to je Hegel nazvao “buđenje duha”. Verovatno su nam promakle sjajne umetničke refleksije/odrazi nas kao kolektiva u “ogledalu”. To “ogledalo” je surovo ali nije lažljivo.
Šta očekujete od 2026?
• Ne očekujem, ali iščekujem svoju izložbu koja će biti moj lični omaž 2025. godini. Ono “ogledalo” iz prethodnog pitanja, i jako se radujem tom projektu.
Vaša poruka okruženju?
• Ako nisi sanjao, onda nisi živeo. Ipak, onaj koji se usudi da sanja, taj mora biti spreman da izdrži dubok bol i razočaranje.
Koga biste nam predložili kao sledećeg sagovornika?
• Predložila bih mog dirigenta i veoma dragu osobu – Sonju Matanov-Jerković.
FOTO Sara Tanasković, lična arhiva
Jelena Elka Gorički je vršačka multimedijalna umetnica, horski pevač i nepopravljivi optimista.
Diplomirala i masterirala na Akademiji i umetnosti u Novom Sadu, odsek slikarstvo u klasi profesora Milana Blanuše. Već 30 godina realizuje svoje radove u liminalnom prostoru, između digitalnih medija i tradicionalnog slikarstva, ukazujući na ulogu novih tehnologija u transformaciji umetničkog dela, procesa njegove produkcije i same izlagačke prakse. Kroz različite cikluse koji obuhvataju digitalne slike ili predloške i realne slike kao materijalne objekte, preispituje status umetničkog dela, njegovu materijalizaciju i dematerijalizaciju, ali i status umetnika kao autora u kontekstu sveopšte tehnologizacije društva.
Realizovala je do sada više od 30 izložbi, umetničkih i političkih performansa, predstavljajući svoje slike, fotografije, foto-instalacije, animacije, video materijale, digitalne predloške, u realnom i virtuelnom prostoru.
Uvrštena je u Maldinijevu istoriju umetnosti Srbije od XVIII-XXI veka. (Više na elka.rs)