Piše Dragica Stanojlović

Otišla je Olivija Rusovac. Vrščanka, Beograđanka, novinarka, prevodilac i nepokolebljivi borac protiv bezumlja, mržnje, primitivizma i zloupotrebe ljudi.
Dugo godina je njen glas bio prepoznatljiva objava za informativne emisije Radio Beograda.

Onog trenutka kada je ova kuća postala glasnogovornik ratnohuškačke mašinerije, Olivija Rusovac je ustala u odbranu profesionalne časti i odbila da bude u službi morbidnog mehanizma koji je doprineo da se Jugoslavija raspadne u krvi.
Svoje bogato novinarsko iskustvo, erudiciju i svest da je u vremenu zla neophodno da se čuje glas razuma, ugrađivala je 27 godina u list Republika. Zajedno sa vrsnim novinarima, publicistima, književnicima i intelektualcima drugih profesija pisala je otrežnjujuće tekstove, verujući u ljudskost, moralnost i pravičnost. Svoje antiratne stavove izražavala je javno na protestima devedesetih godina, uzimajući aktivno učešće na tribinama u Centru za kulturnu dekontaminaciju, na skupovima Žena u crnom i na svakom mestu gde su se okupljali ljudi koji se nisu mirili sa zločinima. Bila je u prvoj grupi novinara koja je otišla u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu posle ratnih sukoba, verujući u neophodnost dijaloga koji će obezbediti pomirenje i nove puteve ka budućnosti.
Intenzivno i duboko je doživljavala nepravdu koju su iskusili radnici tokom pljačkaške privatizacije kada su preko noći ostajali bez posla. Putovala je po mnogim gradovima, razgovarala sa unesrećenim ljudima i davala im smernice kako da se bore za svoja prava. Borila se protiv nepravde, bez sumnje i straha. Sa nultom tolerancijom za manipulacije i laži ustajala je odvažno protiv svake društvene patologije. Umela je da razgovara sa akademicima, umetnicima, naučnicima, radnicima, prodavcima na pijaci... Uvek je pronalazila prava pitanja i imala snage i strpljenja da naširoko objašnjava onima koji su robovali predrasudama ili ideološkim zabludama.
Volela je i poznavala umetnost. Sa velikom radošću je govorila o pozorišnim predstavama, operama i koncertima koje je posećivala. Razumela je lepotu i dobrotu. Štitila je slabe i nemoćne. Uvek je imala spremnu hranu za napuštene životinje, ili novac za njihovo lečenje. Sve što je radila bilo je iskreno, duboko proživljeno i smisleno. Bila je brižni i odani prijatelj, iskreno zainteresovana za svaki događaj iz života svojih bliskih. Smejala se iz srca, zvonko, mladalački u veselim događajima, i duboko tugovala ako bi tragedije pohodile živote onih koje je volela. Živela je otvorena za nove događaje, radoznala i mudra, dostojanstvena i jedinstvena.
Otišla je jednostavno i lako, samo se preselila na neko tajanstveno mesto. Kao što je dolazila i odlazila iz svog Vršca i Beograda. Možda je još uvek na toj relaciji, pazi na nas i čuva velike uspomene i zajedničku ljubav. Svima koji su je poznavali ostavila je lepa sećanja na neprolazne vrednosti koje je nosila u svojoj bogatoj ličnosti.

Slava joj